Smrad

Koliko sam stara?
Nekoliko vekova, ovde sam dosla pre tri godine.
Niko me ne poznaje. Ne zelim ni ja da poznajem nekog.
Misle da sam luda. Uvek im se nasmejem na ulici. A oni predju sa druge strane.
 Beze od mene. Gadjaju me djubretom.
Nosim krpe i skupoceno kamenje.
Koliko sam stara? Zaboravila sam.
Gde sam se rodila? Ne postavljajte glupa pitanja.
Ja se nisam rodila, ja sam od uvek bila. Jednostavno, bila.
Tacno, ne secam se svog imena. Zasto? Ne verujem u imena, jednostavno je.
Koliko ste vi sigurni u vase ime? Znate li koliko takvih imena ima?
I ne brinite se za sebe.
Pokrivate sopstveni miris sa nekakvim mirisima koje ste pozajmili od nekih bocica sa imenima. Plasite se da mirisete na sebe.
Da, smrdim. Nikad ne smrdim sebi. Smrdim vama, ali to nije moja briga.
Covek mora nauciti da u sopstvenom smradu moze biti najvise svoj. Prirodno je, znate.
Sasvim prirodno. Lazete se, gospodine. Lazete se.
Stavite vasu ruku u medjunozje i onda je pomirisite. Ne govorite, nema potrebe.
Svi mirisemo sopstveno medjunozje, nema nista sramno u tome.
Mozete slobodno da kazete da vase medjunozje vama mirise nekako slatko.
Nekako tesko slatko. To je za nekog veliki smrad, znate.
Ja cesto zarivam nos u sopstvene pazuhe i ubedjena sam da kad silno udahnem mogu pomirisati sopstveno srce.
Ne dusu, dusa se mirise preko temena. Ne pitajte gluposti. Zato sto tamo ima najvise svetlih tacki, zbog Sunca, a dusa je puna svetlosti. Prosto je.
Nisam uospte luda. Vi ste glupi. Evo udahnite. Udahnite slobodno.
Pomirisite mene, ako ne zelite da pomiriste sebe. Ovde. Ovaj prst. Sa njim kopam duboko u dusu. Preko nosa, svakako.
Zasto se smejete? Vi ste gospodine mnogo glupi, znate?
Svi ste smrdeli na vaginalne sokove nekada. To je ostalo negde u kozi. Ili ste i vi kao i ja ustvari oduvek ovde? Mozda smo bili ljubavnici pre 5 veka bas u ovom istom gradu?
Mozda ste me ostavili zbog nekog ko lepse smrdi? Kazite.
Licite mi na nekoga. Imamo iste oci, vi i ja. Lepo nasminkane.
Zelim da vam liznem oko. Da ga stavim na jezik. Moze? Samo malo, molim vas.
Onda cu vam dodirnuti nos vrhom jezika. Ostace vam moja fleka na nosu.
Mirisacemo, ja i vi.
Ne mora niko da zna. Nema slozenijeg smrada od vecnosti. Dah vam mora smrdeti na vecnost.
Da se poljubimo…Vasa pljuvacka da bude moja pljuvacka. Mozda cemo leteti.
Ne idite, rano je. Rano je.
Vidite. Ovo ovde, ovde mi mirise srce. Dacu vam da ga pomazite. Da se poigrate sa njim.
Ali da mi ga vratite. Da mi smrdi u grudima na "moje" Nikome nisam dala smrad sopstvenog srca.