Gospodin “S”

Venera u devici i panicni napadi, tj Gospodin "S"
(trenuci praznjenja) Ko ne zeli da mu se pokvari dan, neka ne cita i predugo je…

Znam zasto me budis nocu, znam i zasto mi ne das da spavam, dolazis u tisini, jer zelis da te cujem, zelis da cujem sebe, sapuces mi "sada smo sami ti i ja, zelim da vidis i cujes sebe"
Plasio si me pa te nisam slusala, gledala sam ono sto sam zelela da vidim…
Znala sam da ces doci i veceras, naucila sam da citam znakove.
Nisi bio par dana, vreme je.
Osecam te, dises mi u vrat, vrebas…i opet mi se ledi krv u zilama.

Sedim i u glavi redjam imena….Strahomir…Strahonos…Strahoslav…Stra va…Strasko…hmmm…Strasko…
A da te maksimalno obezlicim? Bices samo "S" veceras! Znam da te to nervira.

Stojim na prozoru i pusim.
Bacam pogled kroz prozor, nema Meseca samo tama, teska,crna i hladna.
Voda se sliva sa oluka kaplje sa svih strana, svaka kap sece tisinu…
Dobra scena.
Jel sam i veceras ja u glavnoj ulozi? Sigurno igram heroinu koja se na kraju zaledi ili ugusi ispod teskog crnoc preveza…

Cujem poznate korake…gospodin S je sagradio nevidljive stepenice do mog prozora…krcaju ispod njegovih teskih koraka…cujem mu disanje…pretvara se u maglu koja se polako uvlaci u moju sobu…magla se pretvara u gospodina u teskom kaputu…

– Gospodine S da pogodim, ispod kaputa krijete svoj pribor za mucenje….paaa..kako cemo nocas? Od napred ili pozadi???
-Ne, necemo biti sami i neces biti glavni lik i imati samo panicni, vec cemo imati goste veceras.
– Hmmm….zanimljivo!-odgovaram dok gledam kako gospodin S pruza ruku prema prozorskom staklu, a kroz njega se provlaci gospodja u beloj haljini.
-Ohohooo, pa doneo si mi drustvo..bice veselo- vadim flasu vina i 3 case na stolu.
– Ovo je gospodja Istina- gospodin S je pretstavlja u maniru velikog dzentlmena ljubeci joj ruku..
-Tebe necu posebno pretstavljati, ona te dobro poznaje- kaze mi- I postavi vise casa,pozvao sam puno gostiju, pravimo veliko slavje!
– A sto slavimo? – pitam
– Tvoje upoznavanje sa gospodjom Istinom.
Pogledam damu ispred sebe…velike oci,bela deholtirana haljina, bele rukavice, sve to posuto kristalima kao da se zvezdano nebo spustilo na nju..pozdravlja me tiho i ljubazno.
– Ova je iz tvog soja-kazem gospodinu S- Govori i kad ne otvara usta.
-Gledaj malo bolje, ali ne u cipele- zajedlivo mi se smeje gospodin S
– Hoces da te gadjam casom punom vina? Mozda ti pogodim bas tu zajedlivu njusku ili bar ti isteram jedno oko.
– Gadjaj slobodno, mozes samo da razbijes prozor. Ne i mene
– Ma na tebe necu proliti ni kap vina!
Ispijam casu do dna i pogledom prelazim po dami u belom..
U redu, ima velike oci i zato vidi sve, ima belu haljinu jer je uvek cista i pojavljuje mi se bela u crnom mraku da je mogu videti.
-Negooo…ti gospodjo Istino setas li nekad danju, volis li se kupati u suncu, volis miris trave, lipe….pecenog testa..? Ili se samo nocu sunjas po sumljivim mestima sa sumljivim njuskama kao ovaj pored tebe?- pitam
-Setam i danju. I to svakog dana, ali ti si bila previse tvrdoglava da me vidis- odgovara mi, a ne mice usne.
– A otvaras li nekad usta? Znas li biti bucna ko ja?
– Tisina moze biti oglusujuca, tada ja govorim- odgovaraju mi njene oci, a blagi osmeh se rasteze po licu…ni mlado, ni staro…bezvremensko.
-I kada ce zurka?- pitam
Sigurna sam da ce sada gospodin S izvaditi velikI ringispil iz svog malog dzepa, a moja soba ce postati dovoljno velika da u njoj stane njegov cirkus.
Gospodin S skida kaput, namesta svoje crno-belo odelo i crvenu leptir masnu.
U jednim skokom prelazi sobu,gasi svetla, a kristali od gospodje Istine svetlucaju kao hiljadu malih sijalica.

– Gospodine S, pa vi ste jako zanimljivi likovi, ko da mi u goste dosao Hju Hefner sa novogosinjom jelkom- smejem se
– Znas da imam puno lica- odgovara mi- Ja sam noz koji te bode, hladna struja koja te trese, ali mislim da ti se ovako vise dopadam.
-Pa normalno…Vise bi volela nocas da budem tvoja zecica..I?..sta je nocas na repertoaru?
– Ogledala,vitrazi,puno boja i likova. I sve to pomesano u velikom sarenilu…mozda padne i koja emocija, sada te bacam u HAOS. Pogledaj, tvoj zid nije vise zid, sada je veliko vitrazno staklo. U svakom komadu tog stakla nalazi se po jedan lik. Odabires boju po boju i svaki lik ce izaci i ispred tebe odigrati po jednu tacku – odgovara gospodin S dok zasukava svoje rukave.
Zanimljivo- kazem- pa da krenemo, crveno, zeleno, zuto, plavo, crno….

Ubrzo je moja soba postala puna i pretesna za toliko sveta,gledam sva ta lica,izgledaju ko ja, govore ko ja, hodaju ko ja, sede, leze, ustaju…smeju se…placu…ljube se…svadjaju se…isto ko ja…Po zidovima sam JA!

Ja sam i ona mala devojcica… I ono besno dete…I ono dete koje bezi od kuce…
I ona devojcica koja misli da sve zna.
I ona koja misli da nista ne zna.
Ona koja misli da zna voleti…ona koja uci kako da voli…
Ona koja moze sve i ne moze nista.
Ona koja leti i ona koja pada.
Ona koja za 18 rodjendan navaljena iznad torte duva 18 svecica i zamislja zelju da hoda po hiljadu staza i da oseti kako je u visinama i kako je u dubinama…
Ja sam i onaj polu-mrtvi fikus u krevetu…
I ona koja se lomi i ponovo radja…a i onaj izgubljeni lik lici na mene…
I onaj koji glavom rusi sto zidova…I onaj koji se hrabro bori sa nakazama…
I onaj uplaseni koji drhti kao list…
Ona koja veruje da je sve moguce…Ona koja neveruje u nista…
Ona koja ushicuje i razocarava…povredjuju je, gradi, rusi, unistava.
Valjda sam ja i ona zaljubljena koja po prvi put u zivotu otkriva da se moze osecati potpunom i ispunjenom i u zanosu srece obecava da ce zauvek biti tu i cuvace nekoga dok spava.
I ona koja se moli da to nikad vise ne oseti.
I ona koja vristi na sav glas i razbija, jako lici na mene…I ona koja vristi u bolu.
EJ, a i ona razigrana pijandura mi je bliska…jedna devojka daje sve od sebe da nekoga usreci i ista ta daje sve od sebe da nekoga srusi.
Jedna sama bira…Jedna slicna njoj prihvata tudje izbore…Jedna vodi, druga ceka da je neko povede.

Naizmenicno se smenjuju svetla,boje,glasovi,muzike.
Mesaju se.
Hiljadu razigranih likova se spajaju u jedan…svuda vidim sebe.
Pogledom prelazim po sobi i trazim gospodina S u guzvi, vrti mi se u glavi od vina i istine.
Vidim ga kako mili po plafonu, malo se ljulja na lusteru stojaci na jednoj nozi.
– Pa dobro idiote, sta radis gore?!
– Bezim od guzve, a sto sam ja dalje od tebe to jasnije vidis- odgovara mi- Sada cu sve njih pretvoriti u senke koje ce nestati na moj znak!

Odjednom tisina, samo gospodja Istina sija u uglu..pogledam lice gospodina S na pocetku ljubazno, zatim ispitivackI, radoznalo, po malo lukavo…
– A sada mi reci sta si naucila-sapnuo mi je
– Znam zasto me plasis. I znam zasto mi izazivas anksioznost, panicnost, strah, samo ja nisam zelela da vidim istinu.
– Zar to ne radis citavog zivota? Tvrdoglavis se i gledas samo ono sto zelis da vidis? Zivis u sarenoj lazi, kao ovo sareno staklo ispred tebe.
-Da-kazem mu- Zar to ne rade svi?! Jako sam smirena, polako te upoznajem.
– Rekao sam ti da smo prijatelji…I vise od toga…Ti si u meni..Ja sam u tebi.
-Dugo si tu, ima jedno 100 godina..ignorisala sam te, bezala, bojala
se, borila, padala, ustajala, udila… A samo te nisam dobro pogledala.
-Svi to rade.
-Bio si jako uporan.
-Zeleo sam da me cujes.
-Bio si jako grub!
-Bila si jako tvrdoglava!!!
-Zasto me mucis?
– Mucim te jer nisi zelela da cujes, svaki put ti je bio drazi od mene, nisi verovala da te i ja mogu voditi. Ja sam ti veran prijatelj, nikad te necu napustiti, bolje bi ti bilo da naucis da zivis sa mnom. Mislila si da stitis sebe. A ne..svaki put do cilja je pravi, svaki put do ovde je bio pravi, a ti si ovde.
-A kakva cu biti dalje?
-I nezna i gruba. I slaba i jaka. I pametna i smotana, ali sve ima svoj sarm. I prekini da postavljas pitanja kad znas odgovore. Pitaj sebe sta osecas. Neko mora da bude i to.
-Ali meni dobro stoji
– Kao da to dosad nisi znala
-Zasto si me naterao opet da pisem, odavno dam odustala od toga?
-Da bih te naterao da zaronis u sebe, da zaboravis na sve glupe teorije i kopas po sebi, eto sad znas da kopanje po sebi nije samo kopanje po proslosti. I da sve stvari nemaju logicno objasnjenje i ja nisam logican, kad bi osecaji bili logicni ne bi se zvali tako, ali sve dok su iz srca, bar su pravi. U buducnosti kad budes panicila, bar se uspanici iz
srca, ne iz glave.
-Mozda cu sutra da ti pisem iz leve noge.
-Samo napred! Hvala Bogu da vise ne pises iz glave, kazi mi kakav je osecaj?
-Kao da se priblizavam sebi, kao da svaki deo mene pripada meni, kao da svaki deo govori, kao da se delovi spajaju u celinu, a celina u druge celine…I ako si ti neralan znaci ne postojis?
-Samo ako ti to zelis. JA Gospodin STRAH, otici cu, ako prestanes da verujes u mene.

I nestao je.
Bar veceras.
Pitam se sta je sutra na repertoaru, osim ako ne prestanem da verujem.

P.S. Kakva psihoanaliza, ali trebala mi je i to na ovakav nacin.
   Gospodina S nigde, odo na miru da spavam.