Gospodjica Zec

Ako me pogledas u oci...

21.03.2013.

Izmedju nas

Kako mirise tvoje nezadovoljstvo mnome?

Kako me gledas posle toliko vremena?

Ostavljamo li prostor za nas ili stojimo na razlicite strane zidova?

Ko ce te gledati kao sto te gledam ja?

Ko poznaje sve tacke umiljate mudrosti tvojih ledja?

Gde smo ostavili ruke ispruzene ka napred?

Sta je praznije moji osecaji ili tvoja slepa verovanja?

Ko ti uvek misli na korake pre nego zakoracis?

Kako da nadoknadim ono sto mi uvek fali kod tebe?

Kako da ne nadoknadim i uvek da mi fali?

Hoces li me poljubiti ili ces zaliti za svojim kapricima?

Volis li vise mene ili svoje ego?

Da li postoji nesto izmedju nas, nekakav dodir, nekakav smisao?
Postoji li?

Gledamo i ljubimo privid ili istinu?

Gde si?

Pratis li me?

Ja sve redje.

Gde si?

20.03.2013.

ograda ( svi se prodajemo)

Moraju postojati besane noci, da bi mogli da postoje romani, malena.
Jel secas onda kada sam te jebao i ti si jebala mene na ogradi?
I onda si mi rekla kako si zamisljala da je pustinja oko nas masa ljudi koja ustaje
u ovaciji vicuci "Kurvo, Kurvo"

Zatim, ti pojma nemas o tome, ja nisam mogao tada oka da sklopim i naslikao sam te
raspnatu, golu, ispred publike koju si zelela.

Ta moja slika u stihovima i znoju se podigla na vrhu svih top lista.
i kupila mi je ogrlice koje sam ti darovao i svilu kojom povijam nase dete.
Ti tada to nisi znala, ali ja sam te prodao, moja malena.
Napravio sam od tvog dobro iskoriscenog tela trpezu za njihove pohotne ruke i njivu za aplauze koje si toliko zelela.

Ili si ti prodala mene i moj ocaj da ti udovoljim, a malena?
Jesam li ja ispao budala sto sam napravio moje-tvoje telo svacijim?
Onda si mi dala da udjem  tebe, ali nedovoljno da te spoznam, a ja budala nisam primetio tvoje skrivene oci i zelju da ti oplodim matericu.

Iz tvog tla si rodila cvet cije seme sam ja posejao, ali sad ti dojis(polivas)
i kazes: "Vidite ono je raslo u mojoj basti"

Tiho, uvece se iskradas iz kreveta, iz kreveta u kome svake noci pokusavam
da te posedujem i odlazis i dajes bastovanu da ti seje i kroji tu bastu dok ti sapuce "Kurvo, Kurvo, Kurvo"
I totalno zanemarujes fakt da sam ti ja doneo publiku i aplauze i poklonio cvece i kupio ogrlice i svilu, iako za sve to sam prodao tebe, za tebe koja si zelela to.
Kurvo!
Dodji, doji dete na koje si me seksom namamila,
Doji dete sa kojim sam probao da te kupim, sa kojim si trebala da me zadrzis.
Dodji i zagrli me i daj mi da te jebem opet na ogradi, da te napravim svojom kao sto
nikada pre nisi bila.

18.03.2013.

Crvena haljina

Ja sam jedna stara tetka. Ja ne znam kako danas zive mladi.
Ja sam jedna stara tetka i zivim sama u stranici jedne knjige.
Kada mi dosade reci, silazim sa rubova lista, podajem glavu kao mlado tele koje se podaje
nogama svoje majke.
Svaka rec je okrajak hleba, pregrizena, podgrizena.

Ne, ne bas da nemam prijatelje, O Gospode, ja imam mnogo prijatelja!
I svi dolaze kod mene na popodnevni caj. Pricamo toliko da izgubimo pojam o vremenu.

Jedan od tih prijatelja, ponekad me je posecivao obucen samo u pidzami i papucama.
Saplitao se na potkosenim citatima od Rendzova, i ni jedan, ni dva, spustao je pizamu do kolena.
Strcale su mu te duge,crne dlake sa belih nogu.
Ah, koliko je bio nezan kada mu spomenem noge.
Cuvao ih je, igrao se dlakama preko pidzame i gordo se smejao.
Kako da mu kazem, kako? Da ne mogu nikako da pocistim proklete dlakurine kada ode.
Nekad mu kazem, pomeras mi recenice, delis ih, razdvajas, i kada cistim skupljam sve zareze.
Jebale te dlake i zarezi,,,,,

Ja imam i jednog ljubavnika. Ne posecujemo se cesto, on, znate, nije odavde.
Ali imam jednu njegovu fotografiju na kojoj se zlobno smeje ocima i puci usne u poljubac.
Moj ljubavnik je mnogo lep.
Visok, sa plavim, starim ocima. Kad se ljubimo zatvara ih i peva.
Mnogo lepo peva moj ljubavnik.
Ali kad god izadjem na ulicu da protestiram, on skrece pogled u stranu i ne cita novine tih dana.
Kaze, zatvorice te jednog dana. Kaze, bar vise ne bacaj bombe.
Stara si, kaze, kako ces pobeci policiju?
Policija je bez milosti prema starim ljutim tetkama. Daj pisi poeziju u tim tvojim stranicama,
pisi meni, kaze, revolucija vise nije romanticna.
Ali moj ljubavnik je jedan stari lazov i u jednom od ovih dana, on ce me prodati za nekoliko
glasackih lista.

Veceras cu obuci crvenu haljinu koju sam nosila kada sam bila devojka.
Rekla sam onom mom prijatelju da dodje kasnije da mu se skinem gola.
Pokazacu mu oziljke na nogama. Ljubice ih. Reci ce-Prekrasno!
Onda cemo se kasnije javiti mom ljubavniku i lagacemo da pijemo caj.
On ce znati, ali nece se brinuti mnogo. Bar nisi na barikadama, reci ce.

LUPA NA VRATIMA.

Ja sam jedna stara zena. Treba mi vreme da otvorim vrata. Gasim cigaretu, polako, polako...
Grudi mi vise ispod crvene haljine. Bole oziljci, teskoca u nogama.
Ne izlazim iz ovih stranici. Napolje je bura, napolje je rat.
Cistim sa sebe dlake svog prijatelja kako bih otvorila vrata svom ljubavniku.
Klecim ispred rima svoje stranice, grcim se, kazem vam, gorim.... Ponekad i vristim iz te stranice.

Ja sam jedna stara tetka. Ja ne znam kako danas zive mladi.
Ja sam jedna stara tetka  i zivim sama u stranici jedne knjige.
I sve cesce izbegavam prijatelje i sama pijem caj na jednim stihovima o svetlosti i mraku.
A onda pitam prijatelja i ljubavnika, a nemaju pojma ni oni : ja pisem tu stranicu ili ona pise
mene?

(Kratka prica starije mesareve cerke. Zurila je i obecala da ce ovih dana da mi isprica sve)

14.03.2013.

Prosta ljubav

Zelela sam samo da te volim. Prosto.
Nikad nisam trazila nista od tebe, niti da budes ovde, niti sam te pitala zasto kasnis u mojim danima.
Htela sam samo da te volim.
Bez obzira na okolnosti, bez obzira na suzno stanje u ocima, starost na licu, klovna u ogledalu,
placljivost koja dolazi.
Znala sam da ces biti samo ti i da ce tada vreme poceti drugacije da razmislja o meni, drugacije da se razvija.
Tako je i bilo.
Covek sa uplakanim ocima koji nikada nije plakao, uvek mutno zelene i strasno sjajne.
Ja sam se zaljubila u neiskapljene suze koje stoje zamrznute na tvojim trepavicama.

Gledala sam kako ti prolaze dani, uvek slucajno pijuci prvu kafu na ulici po kojoj moras da
prodjes da bi stigao nekud, negde rano ujutru.
Zamisljala sam kako ti mirise koza i kako mirise jastuk kad ga ostavljas samog.
Zatvarala sam oci i u tvom sporom, pomalo smotanom hodu sam predpostavljala tvoje budjenje:
Koliko su ti natecene usne i oci, koliko ti je cupava kosa.
Ti nikada nisi zurio nigde, a uvek je bilo tacno devet ujutru.
Zelela sam da te volim u devet ujutru.

Jednog jutra si sasvim neocekivano dosao za moj sto.

-Dobro jutro

-dobro jutro- zbunjeno sam ponovila

-Jos jedna kafa, moze?- nasmejao se

- Svakako.

Tog jutra sam ga volela pre devet sati.

13.03.2013.

Prozor

Prazan prostor ima jednu namenu: Treba se popuniti.
Prazno srce ima jednu namenu: Treba preziveti.
U praznom prostoru, prazna srca imaju bore svuda.
U praznom srcu ima premnogo upitnika i premnogo odgovora, ima zastoj vazduha, visak
vremena koje ne prolazi.
Sa praznim srcem se stoji kao sa flekom na glavi, samo zato jer je nekada u tom srcu
imalo i previse.
U praznom prostoru i praznom srcu vidi se samo vazduh koji bije ili ne bije.
Najteze se zivi u zastoju.

-Uvek mora postojati neko da bi te spasio- rekao mi je i otvorio prozor. Baba martina noc, skoro kao letnja

- Da me spasi?- ponovila sam

-Tebe mora neko da spasava. Cisto da shvatis da moras imati nekog pokraj sebe

- Nikada me niko nije spasavao ni od cega- odgovorila sam i zatvorila prozor

-Zasto si ga zatvorila?- upitao me i seo na fotelju

-Zato sto mi smeta.

-Zagusljivo je. Ti molis da budes spasena isto kao sto molis da budes voljena- i
opet je otvorio prozor

-Samo prozor. Smeta mi!- posegnula sam da ga zatvorim opet

-Smetaju ti otvori koji nisu sigurno zatvoreni. Plasis se da ce nesto odleteti.

-Sta bi moglo da odleti?- pitala sam i ispucala prste

-Bilo sta. Isto kao sto moze bilo sta da uleti unutra-i ponovo je otvorio prozor

Ovog puta sam ja sela na fotelju i zagledala se kroz prozor.
U zatvorenoj sobi uvek postoji neka tezina, jer mozak ne funkcionise sa malim kiseonikom i
telo se uspavljuje.
U zatvorenoj sobi uvek ima netrpeljivosti.

-Jel ides nekud?-upitala sam

-Gde ces ici ti?-pita me-Osecam da ces otici....otici kuci i neces se nikada vratiti.

Jesam li trebala negde ici? Da li je ta soba razlog zbog kojeg sam u ovom gradu?
Jel je vazduh zaista toliko tezak u ovoj sobi  sto nemam ni jedan jedini odgovor?

U zatvorenoj sobi srce se zatvara, a ljubav puca.
U zatvorenoj sobi ima sebicnosti, grimase, grcenje lica, ljudi koji se zaboravljaju
jedan pokraj drugoga.
U zatvorenoj sobi se trazi praznina. Mali otvor. Koliko samo da moze mozak da se napuni
kiseonikom.
Svaka zatvorena soba je predpostavljena buduca prazna soba.
Svako zatvoreno srce je predpostavljeno buduce  zatvoreno srce.

Imala sam taj grad. Sebe u tom gradu.
I u jednoj sekundi, zbog jednog prozora, ja sam pocela da gubim znacenje koje
covek treba dati svakom coveku.
Svaka ljubav koja jako, jako zaboli je buduca trula ljubav.
Ne zivi se od trulih ljubavi, niti pokraj trulih ljudi.

13.03.2013.

Smrad

Koliko sam stara?
Nekoliko vekova, ovde sam dosla pre tri godine.
Niko me ne poznaje. Ne zelim ni ja da poznajem nekog.
Misle da sam luda. Uvek im se nasmejem na ulici. A oni predju sa druge strane.
 Beze od mene. Gadjaju me djubretom.
Nosim krpe i skupoceno kamenje.
Koliko sam stara? Zaboravila sam.
Gde sam se rodila? Ne postavljajte glupa pitanja.
Ja se nisam rodila, ja sam od uvek bila. Jednostavno, bila.
Tacno, ne secam se svog imena. Zasto? Ne verujem u imena, jednostavno je.
Koliko ste vi sigurni u vase ime? Znate li koliko takvih imena ima?
I ne brinite se za sebe.
Pokrivate sopstveni miris sa nekakvim mirisima koje ste pozajmili od nekih bocica sa imenima. Plasite se da mirisete na sebe.
Da, smrdim. Nikad ne smrdim sebi. Smrdim vama, ali to nije moja briga.
Covek mora nauciti da u sopstvenom smradu moze biti najvise svoj. Prirodno je, znate.
Sasvim prirodno. Lazete se, gospodine. Lazete se.
Stavite vasu ruku u medjunozje i onda je pomirisite. Ne govorite, nema potrebe.
Svi mirisemo sopstveno medjunozje, nema nista sramno u tome.
Mozete slobodno da kazete da vase medjunozje vama mirise nekako slatko.
Nekako tesko slatko. To je za nekog veliki smrad, znate.
Ja cesto zarivam nos u sopstvene pazuhe i ubedjena sam da kad silno udahnem mogu pomirisati sopstveno srce.
Ne dusu, dusa se mirise preko temena. Ne pitajte gluposti. Zato sto tamo ima najvise svetlih tacki, zbog Sunca, a dusa je puna svetlosti. Prosto je.
Nisam uospte luda. Vi ste glupi. Evo udahnite. Udahnite slobodno.
Pomirisite mene, ako ne zelite da pomiriste sebe. Ovde. Ovaj prst. Sa njim kopam duboko u dusu. Preko nosa, svakako.
Zasto se smejete? Vi ste gospodine mnogo glupi, znate?
Svi ste smrdeli na vaginalne sokove nekada. To je ostalo negde u kozi. Ili ste i vi kao i ja ustvari oduvek ovde? Mozda smo bili ljubavnici pre 5 veka bas u ovom istom gradu?
Mozda ste me ostavili zbog nekog ko lepse smrdi? Kazite.
Licite mi na nekoga. Imamo iste oci, vi i ja. Lepo nasminkane.
Zelim da vam liznem oko. Da ga stavim na jezik. Moze? Samo malo, molim vas.
Onda cu vam dodirnuti nos vrhom jezika. Ostace vam moja fleka na nosu.
Mirisacemo, ja i vi.
Ne mora niko da zna. Nema slozenijeg smrada od vecnosti. Dah vam mora smrdeti na vecnost.
Da se poljubimo...Vasa pljuvacka da bude moja pljuvacka. Mozda cemo leteti.
Ne idite, rano je. Rano je.
Vidite. Ovo ovde, ovde mi mirise srce. Dacu vam da ga pomazite. Da se poigrate sa njim.
Ali da mi ga vratite. Da mi smrdi u grudima na "moje" Nikome nisam dala smrad sopstvenog srca.

12.03.2013.

Umrle su mi pesme

Krenuli smo.
Ti prema meni i ja prema sebi.
Ti si stigao, a ja sam zaboravila na koliko mesta moja dusa sanja za nepoznatim.
Na koliko samih mesta.
Ti si dosao. U meni je puknuo zivot. S' krvlju. S' pljuvackom.
Zalepila sam ti trepavice kao da su jeftina stakla i zaboravila sam kako se zove odsjaj tvojih ociju.

Ti si nasao senku. Pojeli smo je. Sakrili smo se od izgaranja i od Sunca koje boli.
Videla sam jednu vodu. Pustila sam ti je iz ociju i zaustavila je ispred usana koliko da ti ne poraste ruzna rec.
 Ma, propustila sam sve moguce istine.
Odavno gledam svet:zatvoren u izmisljenom poljupcu, pretvoren u zelju koja ceka dan.
 Ti u tom danu.
Ja nad zeljom.
Ona je jaca od mene.
I nemam sta da kazem danu koji me namerno zaobilazi. Pred strahom smo svi isti.
Tresu mi se suze. Gutam ih. Ti si u njima.
Trebas mi reci:dan ce imati drugi dan. Ja cu cekati.
U medjuvremenu cu pisati o danu kada su mi umrle pesme. U nekom medjuvremenu.
Gde je stigla moja tuga u tuzi? Gde su otisla neba, zvezde i utehe?
Meni je umrlo jedno dete.
Jedno dete sa telom ratnih ljubavi i sa ocima stare zene.
Ja sam ta zena.
I to mrtvo dete.

08.04.2009.

Gospodin "S"

Venera u devici i panicni napadi, tj Gospodin "S"
(trenuci praznjenja) Ko ne zeli da mu se pokvari dan, neka ne cita i predugo je...


Znam zasto me budis nocu, znam i zasto mi ne das da spavam, dolazis u tisini, jer zelis da te cujem, zelis da cujem sebe, sapuces mi "sada smo sami ti i ja, zelim da vidis i cujes sebe"
Plasio si me pa te nisam slusala, gledala sam ono sto sam zelela da vidim...
Znala sam da ces doci i veceras, naucila sam da citam znakove.
Nisi bio par dana, vreme je.
Osecam te, dises mi u vrat, vrebas...i opet mi se ledi krv u zilama.

Sedim i u glavi redjam imena....Strahomir...Strahonos...Strahoslav...Stra va...Strasko...hmmm...Strasko...
A da te maksimalno obezlicim? Bices samo "S" veceras! Znam da te to nervira.

Stojim na prozoru i pusim.
Bacam pogled kroz prozor, nema Meseca samo tama, teska,crna i hladna.
Voda se sliva sa oluka kaplje sa svih strana, svaka kap sece tisinu...
Dobra scena.
Jel sam i veceras ja u glavnoj ulozi? Sigurno igram heroinu koja se na kraju zaledi ili ugusi ispod teskog crnoc preveza...

Cujem poznate korake...gospodin S je sagradio nevidljive stepenice do mog prozora...krcaju ispod njegovih teskih koraka...cujem mu disanje...pretvara se u maglu koja se polako uvlaci u moju sobu...magla se pretvara u gospodina u teskom kaputu...

- Gospodine S da pogodim, ispod kaputa krijete svoj pribor za mucenje....paaa..kako cemo nocas? Od napred ili pozadi???
-Ne, necemo biti sami i neces biti glavni lik i imati samo panicni, vec cemo imati goste veceras.
- Hmmm....zanimljivo!-odgovaram dok gledam kako gospodin S pruza ruku prema prozorskom staklu, a kroz njega se provlaci gospodja u beloj haljini.
-Ohohooo, pa doneo si mi drustvo..bice veselo- vadim flasu vina i 3 case na stolu.
- Ovo je gospodja Istina- gospodin S je pretstavlja u maniru velikog dzentlmena ljubeci joj ruku..
-Tebe necu posebno pretstavljati, ona te dobro poznaje- kaze mi- I postavi vise casa,pozvao sam puno gostiju, pravimo veliko slavje!
- A sto slavimo? - pitam
- Tvoje upoznavanje sa gospodjom Istinom.
Pogledam damu ispred sebe...velike oci,bela deholtirana haljina, bele rukavice, sve to posuto kristalima kao da se zvezdano nebo spustilo na nju..pozdravlja me tiho i ljubazno.
- Ova je iz tvog soja-kazem gospodinu S- Govori i kad ne otvara usta.
-Gledaj malo bolje, ali ne u cipele- zajedlivo mi se smeje gospodin S
- Hoces da te gadjam casom punom vina? Mozda ti pogodim bas tu zajedlivu njusku ili bar ti isteram jedno oko.
- Gadjaj slobodno, mozes samo da razbijes prozor. Ne i mene
- Ma na tebe necu proliti ni kap vina!
Ispijam casu do dna i pogledom prelazim po dami u belom..
U redu, ima velike oci i zato vidi sve, ima belu haljinu jer je uvek cista i pojavljuje mi se bela u crnom mraku da je mogu videti.
-Negooo...ti gospodjo Istino setas li nekad danju, volis li se kupati u suncu, volis miris trave, lipe....pecenog testa..? Ili se samo nocu sunjas po sumljivim mestima sa sumljivim njuskama kao ovaj pored tebe?- pitam
-Setam i danju. I to svakog dana, ali ti si bila previse tvrdoglava da me vidis- odgovara mi, a ne mice usne.
- A otvaras li nekad usta? Znas li biti bucna ko ja?
- Tisina moze biti oglusujuca, tada ja govorim- odgovaraju mi njene oci, a blagi osmeh se rasteze po licu...ni mlado, ni staro...bezvremensko.
-I kada ce zurka?- pitam
Sigurna sam da ce sada gospodin S izvaditi velikI ringispil iz svog malog dzepa, a moja soba ce postati dovoljno velika da u njoj stane njegov cirkus.
Gospodin S skida kaput, namesta svoje crno-belo odelo i crvenu leptir masnu.
U jednim skokom prelazi sobu,gasi svetla, a kristali od gospodje Istine svetlucaju kao hiljadu malih sijalica.

- Gospodine S, pa vi ste jako zanimljivi likovi, ko da mi u goste dosao Hju Hefner sa novogosinjom jelkom- smejem se
- Znas da imam puno lica- odgovara mi- Ja sam noz koji te bode, hladna struja koja te trese, ali mislim da ti se ovako vise dopadam.
-Pa normalno...Vise bi volela nocas da budem tvoja zecica..I?..sta je nocas na repertoaru?
- Ogledala,vitrazi,puno boja i likova. I sve to pomesano u velikom sarenilu...mozda padne i koja emocija, sada te bacam u HAOS. Pogledaj, tvoj zid nije vise zid, sada je veliko vitrazno staklo. U svakom komadu tog stakla nalazi se po jedan lik. Odabires boju po boju i svaki lik ce izaci i ispred tebe odigrati po jednu tacku - odgovara gospodin S dok zasukava svoje rukave.
Zanimljivo- kazem- pa da krenemo, crveno, zeleno, zuto, plavo, crno....


Ubrzo je moja soba postala puna i pretesna za toliko sveta,gledam sva ta lica,izgledaju ko ja, govore ko ja, hodaju ko ja, sede, leze, ustaju...smeju se...placu...ljube se...svadjaju se...isto ko ja...Po zidovima sam JA!

Ja sam i ona mala devojcica... I ono besno dete...I ono dete koje bezi od kuce...
I ona devojcica koja misli da sve zna.
I ona koja misli da nista ne zna.
Ona koja misli da zna voleti...ona koja uci kako da voli...
Ona koja moze sve i ne moze nista.
Ona koja leti i ona koja pada.
Ona koja za 18 rodjendan navaljena iznad torte duva 18 svecica i zamislja zelju da hoda po hiljadu staza i da oseti kako je u visinama i kako je u dubinama...
Ja sam i onaj polu-mrtvi fikus u krevetu...
I ona koja se lomi i ponovo radja...a i onaj izgubljeni lik lici na mene...
I onaj koji glavom rusi sto zidova...I onaj koji se hrabro bori sa nakazama...
I onaj uplaseni koji drhti kao list...
Ona koja veruje da je sve moguce...Ona koja neveruje u nista...
Ona koja ushicuje i razocarava...povredjuju je, gradi, rusi, unistava.
Valjda sam ja i ona zaljubljena koja po prvi put u zivotu otkriva da se moze osecati potpunom i ispunjenom i u zanosu srece obecava da ce zauvek biti tu i cuvace nekoga dok spava.
I ona koja se moli da to nikad vise ne oseti.
I ona koja vristi na sav glas i razbija, jako lici na mene...I ona koja vristi u bolu.
EJ, a i ona razigrana pijandura mi je bliska...jedna devojka daje sve od sebe da nekoga usreci i ista ta daje sve od sebe da nekoga srusi.
Jedna sama bira...Jedna slicna njoj prihvata tudje izbore...Jedna vodi, druga ceka da je neko povede.

Naizmenicno se smenjuju svetla,boje,glasovi,muzike.
Mesaju se.
Hiljadu razigranih likova se spajaju u jedan...svuda vidim sebe.
Pogledom prelazim po sobi i trazim gospodina S u guzvi, vrti mi se u glavi od vina i istine.
Vidim ga kako mili po plafonu, malo se ljulja na lusteru stojaci na jednoj nozi.
- Pa dobro idiote, sta radis gore?!
- Bezim od guzve, a sto sam ja dalje od tebe to jasnije vidis- odgovara mi- Sada cu sve njih pretvoriti u senke koje ce nestati na moj znak!

Odjednom tisina, samo gospodja Istina sija u uglu..pogledam lice gospodina S na pocetku ljubazno, zatim ispitivackI, radoznalo, po malo lukavo...
- A sada mi reci sta si naucila-sapnuo mi je
- Znam zasto me plasis. I znam zasto mi izazivas anksioznost, panicnost, strah, samo ja nisam zelela da vidim istinu.
- Zar to ne radis citavog zivota? Tvrdoglavis se i gledas samo ono sto zelis da vidis? Zivis u sarenoj lazi, kao ovo sareno staklo ispred tebe.
-Da-kazem mu- Zar to ne rade svi?! Jako sam smirena, polako te upoznajem.
- Rekao sam ti da smo prijatelji...I vise od toga...Ti si u meni..Ja sam u tebi.
-Dugo si tu, ima jedno 100 godina..ignorisala sam te, bezala, bojala
se, borila, padala, ustajala, udila... A samo te nisam dobro pogledala.
-Svi to rade.
-Bio si jako uporan.
-Zeleo sam da me cujes.
-Bio si jako grub!
-Bila si jako tvrdoglava!!!
-Zasto me mucis?
- Mucim te jer nisi zelela da cujes, svaki put ti je bio drazi od mene, nisi verovala da te i ja mogu voditi. Ja sam ti veran prijatelj, nikad te necu napustiti, bolje bi ti bilo da naucis da zivis sa mnom. Mislila si da stitis sebe. A ne..svaki put do cilja je pravi, svaki put do ovde je bio pravi, a ti si ovde.
-A kakva cu biti dalje?
-I nezna i gruba. I slaba i jaka. I pametna i smotana, ali sve ima svoj sarm. I prekini da postavljas pitanja kad znas odgovore. Pitaj sebe sta osecas. Neko mora da bude i to.
-Ali meni dobro stoji
- Kao da to dosad nisi znala
-Zasto si me naterao opet da pisem, odavno dam odustala od toga?
-Da bih te naterao da zaronis u sebe, da zaboravis na sve glupe teorije i kopas po sebi, eto sad znas da kopanje po sebi nije samo kopanje po proslosti. I da sve stvari nemaju logicno objasnjenje i ja nisam logican, kad bi osecaji bili logicni ne bi se zvali tako, ali sve dok su iz srca, bar su pravi. U buducnosti kad budes panicila, bar se uspanici iz
srca, ne iz glave.
-Mozda cu sutra da ti pisem iz leve noge.
-Samo napred! Hvala Bogu da vise ne pises iz glave, kazi mi kakav je osecaj?
-Kao da se priblizavam sebi, kao da svaki deo mene pripada meni, kao da svaki deo govori, kao da se delovi spajaju u celinu, a celina u druge celine...I ako si ti neralan znaci ne postojis?
-Samo ako ti to zelis. JA Gospodin STRAH, otici cu, ako prestanes da verujes u mene.

I nestao je.
Bar veceras.
Pitam se sta je sutra na repertoaru, osim ako ne prestanem da verujem.

P.S. Kakva psihoanaliza, ali trebala mi je i to na ovakav nacin.
   Gospodina S nigde, odo na miru da spavam.


Noviji postovi |

Gospodjica Zec
<< 05/2013 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031