Gospodjica Zec

Ako me pogledas u oci...

06.05.2013.

Al' nekako najvise me bolis ti

Nepokretnost. Od slepe nepravde ili budalaste srece.
Beskrajno strpljenje cekanja u mestu.
Kvadrat neba izmedju visokih krovova kuca i po neki oblak kao svedok da se nesto krece,kao svedok da se nesto pokrece dok ti stojis u mestu.
Stopirano vreme za celo propusteno vreme.
Za sve propustene trenutke srece koji su mogli da se dogode, ali nisu se dogodile zbog nekih drugih trenutaka srece.
Tvoje ili tudje, svejedno.
Nepokretan zivot zbog ubrzanog zivljenja iznutra.
Ponekad treba da se stane. Bar za tren.
Stajanje u mesto je isto jedan od puteva. I to jedan od najvaznijih.
Bilda strpljenje. Bilda motor koji zeli da da gas, ali kocnice su jako stisnute.
Okovi.
Moji divni okovi.
Tortura.
Beda i jad.
Strpljenje.
Strpljenje.
Strpljenje.
Tortura.
Tortura.
Tortura.
STRPLJENJE.

Koliko kosta izlaz ? Tebe pitam.
O sveeemooocniiiiii! O bezdusniku!!!!
Ne verujem ti vise nista. Tu si gluv si na moje vristanje. A obecao si! Obecao si!
Vrati mi snagu, vrati mi ruke i noge! Vrati mi to je moje! Nije tvoje!
Necu da slusam kako si mi ti to podario!
Ne volim te. Ne verujem ti.
Ne verujem ti ni kada mi dodjes u san.
Ne verujem ti ni kada me zalazes trenucima laznog mira.
Vise nije do mene, sve tvoje zapovesti sam prihvatila, sve sto nije "tvoje" odbacila.
Ne volim te. Lazes me.
Sta jos treba da uradim? Sta jos da ti prinesem?
Alooooo dozivam te sa takvim krikovima, ajde reci sta jos???
Reci mi na sve pristajem.
Jel toliko tesko da prospes caroliju da mogu otici do prodavnice?
Volis da me gledas kako puzeci odlazim do nje?
Volis da padam, znojim se i povracam? A pritom ne das da se otkrije konkretno stanje.
Ne dajes ni pomocnu staku koja lici na tabletu.
Dozvoljavas da me bliski gledaju sa sazaljenjem i brigom u ocima gledajuci me kako venem.
Daj mi onda rak, leukemiju....daj nesto konkretno. Bar da znam sta da radim.
Dobro ooo ti svemocni....koliko puta sam koracala preko svog iznemoglog tela?
Koliko puta sam pokazala hrabrost, snagu i zelju?
SVAKOG JEBENOG DANA!
Jel si trazio poniznost? Jel si trazio iskrenost? Jel si trazio odricanja? Jel si trazio skromnost?
Sta ne valja?
Jel lepo pise "Trazi i dace ti se" ?

Poverovala sam. Po prvi put sam zelela da ti verujem, da ti se predam.
Da budem tvoja ovca. Ovca sistema pre bih rekla.


Jel pise "Ja sam tvoj utesitelj, tvoj spasitelj, niste rodjeni da bi bili zrtve"

I?

Jel lepo pise "ne razmisljajte umom, nego srcem"
Toliko sam ga ukljucila, da su ljudi poceli da me smatraju glupom i neobrazovanom.
Gledam ljude i svet kroz roze naocare i sve i svakog volim.
Ne lazno, ne prisilno...samo sam ukljucila onu pumpicu i samo je pocelo, to si i trazio od mene da je ukljucim.
Zasto me onda ne cujes? Tvoju mene, slepu, gluvu zalutanu ovcu?
Molim te, cuj me!
Molim te uradi nesto, jer ne mogu vise. Mnogo me boli ova tvoja cudnovata bolest.
Molim te raskrsti sve i uzmi me...oslobodi me.
Zasto me ne cujes????
Ili ni ne postojis?
Znam, strpljenje. Znam, vernici ce reci da sam bukvalista.
Ma koji vernici bre! Svi lazu! (cast izuzecima)
Ta srecna ceda bozija kojima je on dao to, to, to, a i da nije dace im na drugom svetu.
Ne jedite to, ne jebite to, ne radito to, u zamenu kada crknete ja cu vam dati to.
Cista ucena.

Imam jednu pesmu za tebe cika Boze. Danas, kada te se svecano odricem.
Pevam ti je sa vriskom, na sav glas....Da, bolis me.
Cak, cini mi se da me nikad niko ovako nije povredio, tj samu sebe sam povredila iluzijom o tebi. Noz sam samoj sebi u srce zabila.
Cista ocekivanja. A ocekivanje stvara bol.
I nemoj da mi dolazis u san, jer od sada to smatram samo projekciom uma, ne nekim paranormalnim stvarima. Necu vise da plovim kroz san sa tvojom molitvom. Necu u meditaciji kreirati mene i tebe, miris maslacka i moje noge koje trce bez prestanka.
Necu vise plakati, niti ti se zaliti.
Niko u tvoje tajne nije pronikao i sve sto je zapisano je cista laz.
Verovala sam, jer sam morala nekom da verujem.
Nase druzenje je bilo kratko, ali slatko. Mogu da kazem...da je to i bila ljubav.
Da, mogu da kazem. Moj intimni Bog. Sva nada u tebi i meni.
I plakala sam, jer si mi cak i nedostajao i ne znam kako sam zivela toliko godina bez tebe.
Ne verujuci. Samu sam sebe obmanula da bi mi bilo lakse.
Nisi ti taj Bog kog opisuju. I ne zelim da mi se oprosti sto te danas ne slavim.
I ne bojim se vise tvojih pretnji o samoubistvu.
Ajd bas da vidimo sta se desava kada se pocini taj "greh"
("O Boze oprosti joj ne zna sta pise")
Ma odjeb!



K'o vrabac kisu predosetim
saplice zivot da me podseti
da skoro ce kraj, da je sareni zmaj
jaci od konca mog srecnog detinjstva.

I ne bih nikad rekao frka
u praznom dzepu kad zbuni se ruka
samo ti trepni kao da me razumes
i cela prica imace smisla.

Ne boli me kad se drugi nasmeju
sta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemas ideju
sta da mi sapnes kada naviru suze.

Boli me zulj u cizmi ludih skitnica
boli me muk svih onih napustenih ruznih ulica
bole me rane koje samom sebi napravim
al' nekako najvise me bolis ti.

U gradu sto se nikad nece zvati mojim
previse mislim, dakle jedva da postojim
makar me slazi da me stvarno razumes
kad dirnem zvekir na grudima tvojim.

Ne boli me ni kad se drugi nasmeju
sta oni znaju sem da laju i puze
ali me boli kad nemas ideju
sta da mi kazes kada naviru suze.

al' nekako najvise me bolis ti.

27.04.2013.

Dodjavola

Ja se nisam ubila, pokusavala sam, nije uspelo, ostao je osecaj "litnosti"
("Sala" Kundere za znacenje reci) i uzasni teret.
Nereazresena osecanja.
I nagovestaj Apsolutne srece. To se nemoze prepricati ovozemaljskim recima, taj prokleti osecaj blazenstva i topline, kad padas padas padas i....to moze biti ljubav, ljubav prema sebi... osecala sam se obgrljeno sa svih strana... toplo i ususkano...
na kratko...uvek samo na kratko. Godinama na kratko.

Svejedno, zivot ide tako kako ide i ja se necu ubiti iz jednog jedinog razloga: ja sam VEC MRTVA.
To sam shvatila pre godinu dana i nekako sam pokusavala da suprimiram taj osecaj i da ga tumacim kao lazan, da sramno upotrebljavam izgovore tipa "pun mesec" "PMS" i slicne bljutavo ovozemaljske stvari...ali ne.
Nije to prolazno, nije to uslovljeno vremenskim ili hormonskim promenama, ne...
To sam ja.
Ja sam umrla.
Ne znam tacno kada. Ne znam tacno ni kako.
Moj muskarac mi je isto umro.
Postoji neko telo koje se krece.
Nikada nije tu bilo ljubavi.
Nijedan poljubac nije bio lep.
Tj svaki je bio ODVRATAN,na ivici silovanja. On to ne ume da radi.
Dakle, moj porodicni zivot, ono sto je valjalo, ono sto je moj doktor nazvao "Zivot je pobedio!"
Sve je to FALSIFIKAT.
I ja sam na kraju podlegla hronicnoj bolesti i umrla.

Postoje uspomene na kontejnere prepune mojih dnevnika, prica, pesama, belezaka iz osnovne skole,  crteza sa casova likovnog, herbarijuma, susenog cveca...
Ruza koje sam dobila nekad davno od bivseg decka ... jednom samo... sve sam bacila kad sam pocela da se potucam i selim.
Ne mogu da slusam...
I ne mogu sve da izvucem na povrsinu.
Ja sam PREVISE teska, za bilo koga, ja sam previse teska.
Moja proslost i sadasnjost se mesaju u tolikoj meri da nema nikakve nade da se izvucem i kazem "mogu ja bolje"ili "zivot postoji".
Ne postoji.
Moj zivot NE POSTOJI.


Necu se ja ubiti, necu sebi naskoditi, necu seci vene ili se samopovredjivati,  mada bih jako volela da ja mogu umesto svih ljudi koji to rade, da preuzmem  to na sebe....
mene ne bi ni bolelo,
ne bi me ni radovalo,
a njima bi bilo lakse...

Pomazem sebi tako sto vadim svoju glavu iz govana pa je onda dublje nabijam, zivim za tri sekunde uzdaha sa primesama govnjivog smrada.
Nikada se necu oprati.
Muka mi je i zelim da povratim.
Ovog puta ne zbog svega sto osecam, niti zato sto moja glava ne moze da izdrzi pritisak da sebi ne zarije prst u mozak.
Osetila sam izdaju sa svih strana.
Zao mi je sto nije moglo doci do efekta iznenadjenja,
ali ipak osecam efektivnu vrednost toga, iako ne kapiram njenu kompleksnu vrednost.
Boze moj.
Ta stvar je ipak previse prosta i bez te imaginarne jedinice.
Psovala bih,ali sam rekla sebi da cu se ponasati kao dama.
Znajuci sve vec unapred, da, ja nazovi bezosecajna, prizivala sam sve moguce nacine da mi se
ujebe nesto u oku kako bih pustila suzu.

26.04.2013.

Peti zid

Lice se uvek menja u iscekivanju.
U trenutku pre dogadjaja, covek moze da predvidi sopstveno desavanje samo ako ga je pre toga pozeleo. Zelja i desavanje su prosta potreba da se bude.
Kada se covek desava univerzum dobija milion oblika.
Zato covek raste ili stoji u mestu.
Treba imati zelju za odrastanjem i otvaranjem novih horizonta.
To je peti zid duse.
To je ono mesto gde san susrece zivot i u kome je zivot sam po sebi dovoljan da bude.
Kada ne postoji potreba za novim desavanjima peti zid duse spava na nekom jastuku.
Na njemu ima sara iz proslosti i blede konture buducnosti.
Ima oziljaka, bora, po neki zaletan san u vazduhu, po neko propusteno cekanje, mnogo licnih vagona sa zaboravljenim koferima, mnogo zaboravljenih ljudi i onih ljudi
koji ce tek doci.
Peti zid duse pamti sve sto je naizgled zaboravljeno i ostaje cvrst za sve sledece dogadjaje.
Da glava ne pati toliko od sledeceg udara.

Proslo je mnogo godina od poslednjeg susreta.
Kad smo se razisli on je rekao da ide da se zaljubi.
Danas, posle nekoliko unutrasnjih odrastanja(nezno prkoseci sopstvenom vracanju)
stavio je glavu na moje rame.

-Jel znas sta je ljubav?

-Mnogo toga- odgovorila sam nasmejano

-Ljubav je prosto poklapanje-smeje se

-Poklapanje?

-Da, kada nadjes mesto za svoju glavu.

On je otisao iz ovog grada da bi se ponovo zaljubio.
Pricao je o novim stvarima, mestima i novim ljudima koji su mnogo toga probudili u njemu.
Pricao je o lakoci zivota. Za proste mehanizme pripadnosti i covekovu potrebu za deljenjem.
Njegova filozofija zivota je tako laka i jednostavna.

-Covek mora da podeli sebe. Drugo je nevazno. Kada se delis sa istinskim osobom i na
istinski nacin, stvari koje se uz put desavaju su samo potvrda pravilnosti u kojoj se
zivot razvija. Ne pitas za nista. Zivis momenat.
Zato covek mora da prepozna sopstveni pravi trenutak, koliko trenutci koji slede da
dobiju opstu smisao.

Ovo je bio neki drugi muskarac. Muskarac koji je vratio veru u zivotu.

-Zato sam otisao. Da se zaljubim. A naucio sam da volim sebe dovoljno da bih voleo sve
ono sto nosi novi dan.

Gledala sam ga ljubopitno.
U zenicama mi se otvaralo mnogo pitanja.
Da li covek treba da ode toliko daleko od svega svog da bi nasao ono sto mu treba?
Svaki covek nalazi i zivi "svoje" tamo gde treba da bude.
Ljudi se desavaju sa jednakim intezitetom i na Severnom polu i u najlepsim gradovima
na svetu.
Treba da budu ti ljudi. Samo ti ljudi.

-Srecan si- prosaputala sam nasmejano

-Prestao sam da sanjam i poceo da zivim. Najbolje se zivi sa onim ljudima koje pozelis
u nekom snu. Uvek dodju, veruj mi.

Interesantno je bilo sta mi je sve ispricao jos za peti zid duse.
Sve je stvar percepcije.
U svakoj zelji covek ispunjava i neciju drugu zelju, za njega sasvim nepoznatu.
Na petom zidu duse zelje se pisu sa mi.

23.04.2013.

Mnogo da bi bilo malo

Jedna ljubav i jedan svet su teski koliko i jedan ceo zivot.
Ljubav u svetu i svet u ljubavi stvaraju par za koji nema nebo koje nije dovoljno sjajno ili dovoljno tamno: Kad ljubav tamni svet sija, a kada svet sija i ljubav sija sa njim.
U jednom svetu i u jednom zivotu covek jedino ima potrebu za jednu ljubav.(tako kazu)
Od jedne ljubavi i svih njenih lica, pojava, grimasa, srecnih trenutaka, tuznih trenutaka,
momenata cekanja, dolazenja, zagrljaja, tegoba i olaksanja.
Ljubav uvek kosta onoliko koliko bi trebao da kosta gram srece u zlom casu samo zato sto svi zli trenuci treba da se nose isto kao i lepi trenutci, zato ta pusta ljubav nikada ne moze biti ulica u jednom pravcu. Jebi ga.
U ljubavi i prema ljubavi se vraca samo zbog odrastanja, a u odrastanju se lepo stari.
Lepe su to bore. Ali koliko boja ima ljubav? Koliko je ostvarljiva?

Desilo se jednog teskog ponedeljnog jutra dok sam otvarala balkonska vrata.
Probudio se i sa svom pospanoscu ovog sveta  jedva je ispravio svoje telo na krevet.
Pogledao me je u oci.
-Koliko je sati?-pita
-Nesto posle devet-odgovorila sam i izasla na terasu
Tmurno jutro. Tesko sam disala. Trljala sam dlanovima oci ne bi li dosla k sebi.
-Jel cemo ici?- pita
-Hocemo- odgovaram
-Kao da uopste nisam ni spavao- ponovo je legao
-Kao da nije proslo 4 godine- rekla sam i usla u sobu
Pogledao me je direktno u oci i u istom trenu kao da se sasvim rasanio.
-Cetri godine-  prosaputao je

Bile su to cetri godine. Cetri godine zaboravljanja. Cetri godine nemoci da se pisne.
Celih cetiri godine praznine. Rupa. Cetri godine okova.

Ustao je iz kreveta i otisao do toaleta. Skuvala sam kafu.
Popili smo je u tisini.
Usli smo u auto, zastao je pored prve cvecare. Buket belih ruza.
Ponovo je stao na jednom parkingu i okrenuo se prema meni i rekao:
-Kao da nije prosao ni dan.
Pogledali smo se u oci. Oboje sa suzama u njima.
Izgledao je kao da nikada nije ni prestao da place. Nisam prestala ni ja.
Plakali smo na svoj nacin oboje.

-Ni dan. Isto je.- odgovorila sam
-Isto me boli. Sasvim isto-  rekao je i izasao iz automobila.
Presla sam dlanom preko ociju i pogledala preko stakla.
Izgledalo je kao da neko odlazi u zagrljaj svojim snovima koji su prestali da postoje. Kao da sam gledala samu sebe.
-Jel je moglo da bude drugacije?- upitao me
-Nije moglo.
Zagrlio me je. Ruze su se vec zaledile od tezine dana,kao kamnecici da se udaraju medjusobno.

Dah mi je hladan i prazan. Ne postoji nista drugo osim umora.
Umorna sam da se mazimo po obrazima i da obecavamno jedno drugom neko srecnije vreme.
Nikad se nije dogodilo to vreme. Ja i on smo se mimoisli sa srecom bezbroj puta.
Kasno je. Ostaje samo da boli. Da me boli hladan dah na usnama.
Imala sam samo njega i nista dobro nije ispalo od toga. A htela sam da bude.

Uzela sam jedan kofer i stavila sve sto mi treba.
Mnogo je da bi bilo malo. Ceo zivot i cela ja.
Niknuce na novom mestu.
Zaustavlja me i prica o ljudima koji se vole celog zivota.
-Mislio sam da smo ja i ti bas ti ljudi.

Sada znam da celog zivota voleti znaci celog zivota se odricati.
Ova ljubav nije bila nista drugo nego odricanje. A ne mogu se odreci sebe.
To ne.

23.04.2013.

osvrt

Nezno i tiho hodam na prstima po tankom konopcu.
Necujno.
Balansiram izmedju juce i sutra.
Danas ne postoji dok sam na konopcu.
*****
Dolazis mi u san kao marmelada na vruc hleb i toplo te razmazujem, lizem prste jedan po jedan
dok isparuju note mirisa.
****
Jorgan-tunel za sklapanje po potrebi.
Rasklapao si me i sastavljao ispod tog izmucenog jorgana.
Nikada nisam vrisnula od zadovoljstva.
****
Umiranje "ljubavi" je pocelo bolno.
Odpozadi.
Sa stenkanjem i dlanom preko usana.
Cigla-precutkivanje. Cigla-cutanje. Cigla-inat. Cigla-precutkivanje.
*****
Kada mi ne ide razgovor sa tobom bacam pogled u predgovor i znam da cu u epilogu dospeti
libreto, a ti ces zaliti.....Zalis li?
Jaaaakoooo. Zao mi je.
Bas smo lep osvrt napravili.

01.04.2013.

Strah od letenja

Zatvorenim krilima se ne leti nigde.
Niti se voli zatvorenim srcem.
Sa zatvorenim krilima se pada na glavu.
Zbog zatvorene ljubavi se umire svaki dan.
Strah od letenja je posledica straha od padanja. Strah od ljubavi je posledica od straha da se deli.
Leta se sa dva krila. Sa jednim se jedva balansira.

-Mislis mozemo ovako zauvek- pitao me je dok smo stajali zagrljeni

-Ne verujem u zauvek. Verujem u sada.- odgovorila sam

-Imamo sada.- kaze dok me mazi po licu

-Uvek cemo imati sada- sapnula sam i poljubila mu dlan

Danas zelim da poverujem u svoju laz, zato sto u jednom juce ja sam izgubila svoje
danas.
Strah me je da letim.
Strah od letenja je posledica straha od padanja.
Imam oziljke po celom telu i ne mogu nikog da imam u zatvorenom srcu.

31.03.2013.

Jovanova ljubav

-Ljudi se u sustini uvek  zaljubljuju u sopstvene kvalitete koje nalaze u nekim drugim ljudima-
uzdahnuo je Jovan dizuci vinsku casu ispijajuci je do dna

-Gresis. Ljudi se zaljubljuju zbog svojih nedostataka.- odgovorila sam

-Kako to mislis?

-Jednostavno. Kada neki covek naidje na nekog ko je sakatiji od njega, zaljubice se u njega, jer
ce njegova sakatost izgledati manja. Zato i patuljci uvek idu u paru.

-Surova si.- dodao je jos vina u casu-  Hoces da kazes da se pametni ljudi zaljubljuju u manje
pametne od sebe samo sa ciljem da se osecaju superiornije.

Posle duge pauze i njegovog buljenja u mene produzio je:

-Jel si zato ovde?

Nasmejala sam se i pomazila ga po glavi

-Nikada te nisam smatrala glupim, Jovane.

Od tog momenta nikada vise nismo pricali o ljubavi, niti ista analizirali.
Dugo, dugo.
Sve do skoro kada je Jovan sa novinama uleteo u stan:


-Evo jasno je da si pogresila.

Pogledala sam u novine. To je bila slika neke uciteljice pijana koja stoji do svog ucenika, a naslov je bio kako su se njih dvoje zaljubili dok je on imao dvadeset, a ona cetrdeset godina, posle dvadesetak godina ona je umrla, a ucenik (vec poznat pijanist) nikada vise nije bio sa drugom zenom.

Nasmejala sam se i zatvorila novine.

-Neki ljudi se zaljubljuju u talenat, neki u zrelost, a neki u mladost koju su propustili.
Svako samo u ono koje ga dopunjuje, koje mu fali, u sopstveni deformitet.

Mislim da se Jovan tada naljutio. Nije rekao nista.
Priblizila sam mu se i poljubila ga.

-U tebi nema nikakvog mog deformiteta, Jovane.

-Jednog dana ces prestati da radis to sto radis. Mozda mene tad nece biti-  sapnuo je Jovan

Tad sam shvatila.
U nedostatku umetnickog talenta, Jovan se zaljubljivao u talente.
Zato sam se i ja zaljubila u njega.
Ja nikad nisam imala talenat za zivot, a taj talenat je on posedovao.

28.03.2013.

Lice

I moral mora da se nasminka, jer na kraju dana se samo on nosi na licu, pa zato satima skrivam mazohisticke podocnjake svoje ljubavi.
Pokrivam ih sa nekoliko slojeva covecnosti i emotivnosti, pa dobijam lice porcelanske lutke ostavljena negde visoko na polici sa precenjenim stvarima.
Nedostaje mi moje lice, ali stvari koje nikad nisi ni imao ne mogu da ti nedostaju.
Moze ti se samo povrediti fantazija, a za fantaziju uvek nalazis neku izmisljenu sliku nekog novog, mozda i pozajmljenog sveta.
Uvek se nadje neko da ti pozajmi svet, bar na jednu noc, koliko da ima dusa gde da ti se odmori.

Bila sam na mnogo mesta. Mnogo ljudi. Ucila sam kako se neguje lice.
Znas, na kraju dana covek uvek legne sam.
Moze spavati sa nekim, ali leze sam.
I tad, u snu izlazi ono lice koje treba da bude jedno jedino.
Ja sam sakatila svoje lice sa stvarima koje sam imala i koje nikada nisam imala.
Sad shvatam da svaki covek ima samo jednu zelju: Lice da mu bude sakato od osmeha.

Drvena prica. Svako moze da bude Pinokio.
Drveno lice. Nije vazno da li je ljudsko. Nekad je najgore da ti je lice ljudsko.
Nekad je najgore da budes covek.

Kako da stavim novo lice?
Sigurna sam samo u svoje usne. Nekad ih toliko grizem, toliko jako da puno krvare.
I nema nikog da mi kaze da izgledam lepo.
Cak i ljudi sa ruznim licem nekada tvrde da izgledaju lepo, isto kao sto zene nekada zvuce
kao muskarci, ili muskarci vriste kao zena koju siluju.
Tako i ja silujem nepravdu na mom licu koju sam samoj sebi nanela.
Zatvorena u svojim ustima. Usne sa pricom. Sa savrsenom dikcijom.
Sa savrseno belim zubima.
I ne brinem se za nista. Verujem u ono sto mi odgovara.
Dok opet ne pomislim na svoje lice.

25.03.2013.

Gospodjica, poet i njegovo samoubistvo

Ona je njegova vecna muza  za prazne i besmislene stihove.
Njegova ljubav je sebicna. Zapravo on nema ljubavi, cak ni za svoje besmislene stihove.


KUKAVICA: Stojim u svom strahu od danas.
Vreme. Vreme ne postoji, mila. Izmislili su ga besposlicari kao ja u nedostatku srcevih otkucaja..
Koliko da bi tebe rubovi oko duse boleli.
Samo si ti oduvek bila ovde.
Rekao sam ti da ne verujem u izmisljotine.
Pre prvog snega otvaram dusu i...i PLJUJEM U NJU.
Pomisljam da ce se zamrznuti od hladnoce da bi mogla da ugledas svoje lice na ledu...da
mozes da je istopis u casi, da je popijes, a onda da je izbacis preko pora...da me nema.

GOSPODJICA: Vreme. Ne postoji vreme, mili.
Izmislili su ga takvi kao ti u nedostatku srcevih otkucaja samo da bi me rubovi duse boleli.
Pre prvog snega gledam tvoje oci i nazivam te svakavim imenima.
BOLI ME.
Pre svakog prvog snega se nadam da ce te neki peron odneti zauvek, a onda danima placem
za tvojim predpostavljenim odlaskom.
Na mom kraju sveta...Na mom kraju sveta umire odsutnost tvog prisustva.
Umire pesmom, dugom pesmom....tvojom pesmom.
Pesma koja se dere na moje uvo...na moje od ljubavi gluvo uvo!!!!

KUKAVICA: Lazem pre prvog snega...sa tobom kao bez sebe. Losa navika, mila.
Losa.
Uzbudjuju me suze...sirov fakt.
Placi zamnom, mila.
Placi za izmiljenim razlozima za...suze.

GOSPODJICA: Ostavices me pre prvog snega. Sigurno.
Bicu necija stara zena sa ocima izaslim iz mora. Sigurno.
Na nekom drugom kraju sveta bicu necija zena.
Najbolja stvar koja mi se nije dogodila.
Daj mi svoje prste...stavi ih na moje oci...pogledaj kako te gledam, kako mi se tresu zenice.
Vidi kako se lome kada nisi tu...

KUKAVICA: Mila, ne budi pateticna...Tebi to ne stoji.

GOSPODJICA: Daj mi svoje prste...stavi ih na moje grudi..slusaj aritmije i tahikardije.

KUKAVICA: Zaplaci za mnom...

GOSPODJICA: I da nemam srce ti bi opet kucao u mojim grudima. U ovom izmisljenom hramu
tvoji mirisu su tamjani, tvoje oci stare freske, a moje lice samo prost zapis tvoje duse.

KUKAVICA: Mila...ja ne vredim. Ne vise. Jok.

GOSPODJICA:Pricaj mi o vremenu mog vremena, ja ga nikad nisam videla kako prolazi, jer u tvojim ocima ne postoji sat.

KUKAVICA:Pomislio bih da gubim razum, pomislio bih da si prosta izmisljotina zbog nedostatka osecanja i viska fantazije.
Vreme ne postoji, mila.


**********************************************************
DRUGA RASPRAVA U NOCI

KUKAVICA: Udahni...

GOSPODJICA: Izdahni...

KUKAVICA: Raspao cvet

GOSPODJICA: Nezrela ljubav

KUKAVICA: Volimo se

GOSPODJICA: Mrzimo se...udahni...

KUKAVICA: Izdahni...kao da otvaras oci posle najlepseg sna.
Svet je samo ostatak zaboravljenih ljubavi.

GOSPODJICA: Sama. Ja sam ipak jedina stvar koju mozes videti zatvorenim srcem.
Gledam te....Sama... sa strahom od sveta sa milionskim tovarom na ledjima.
Neko te je izabrao da bi te drugi prepoznavali...Ja zivim samo za tvoj talenat!!!!!!!!!

KUKAVICA:Izdahni...lice mi je zakovao tvoj jezik, reci...Neko ti kida sne, a neko drugi ih lepi...

GOSPODJICA:Mogao bi da budes poet praznih stihova i bicu leptir u insketorijumu tvojih dugova!
Sita sam da ti budem jebena muza!

KUKAVICA: Ja ne vredim. Ubicu se, znaj.
Secace me sva prosla vremena...neko te uci da se kreces po kisi i da ne pokisnes.
Neko te uci da places bez suza. Neko sutra donece ti suvo lice...
Za tvoju lepotu palim sva svetla u mraku, dolazis kuci vrhovima prstiju sa svojom tisinom.
Budim se koliko samo da ti kazem da tisina mora da se podeli, inace ce boleti.
Ti stvaras snove...iz njih odlazis i u njima se opet vracas.
Prepoznajem sve note na kojima umire samoca i pisem prostu pricu za dvoje...bez dvoumljenja.
Napisacu ovo, ovaj razgovor, ukrasicu ga.....NE, NE...NE VREDI!

GOSPODJICA: Eto cim verujes u snove, mozes da verujes i u zivot! Mozemo da poletimo.

KUKAVICA: Sve jedno, mila. Neko ce ti reci da je strah od letenja, posledica od padanja.

GOSPODJICA: Nemoj, sigurni smo ovde jedno pokraj drugog.Lepo je. POLETI!

KUKAVICA: Dok izmisljam novo ime za lepotu, tvoje ime vristi niz svaku moju poru.
Zastaje mi disanje. Imam losu misao.
Dok mi prsti postaju nojevo perije da bih leteo, drznuo sam se da ti pomazim lice,
Bezis...na drugoj strani zalaska sunca.
Ne ide.

GOSPODJICA: Da, na pogresnoj smo strani. Uvek se zaobilazimo.
Zaobilazimo se iznad duge posle rata, zaobilazimo se iznad granata, iznad lepih leseva,
iznad rasplakanih zena.

KUKAVICA: Moja ljubav je rat, a tvoja dobrota, preko tvojih suza predvidjam kraj sveta.
Nema ljubavi posle ljubavi.

GOSPODJICA: Kazi mi da ces naci nebo za let, da se neces ubiti. Ne pricaj mi u ovim trenutcima nepovezano i poeticno!

KUKAVICA: Ja se necu vratiti pre poslednje muzike, nece ostati ni posmrtna prasina.
Neko ce svirati na sasvim izmisljenom instrumenstu...pogrebne marsove.
Bicu jedini svedok za smrt zivota. Nece biti nikog.
Neka ne bude!!!!!!!!!
Za kraj uvek treba samo jedna suza.

GOSPODJICA: Izbledece i predmeti, i dani, i godine...Izbledece kao stare fleke pokidanog stofa.
U srzi mojih kostiju vristace uspomene tvojih secanja....uvek. Ubi se...

KUKAVICA: Drugi brodovi ce nositi tvoja jedra, a moj brod ce se vezati za bezimeno ostrvo.
Izmislicu novo znacenje domorodackih igara. Bicu igra i zivot ce mi zavrsiti u nekom
izmiljenom instrumentu.
Tu smo, oboje. Izmedju zvuka i izmisljenog kreveta i jedne tihe, sasvim tihe radosti.

GOSPODJICA:Neko ce ti otkriti talenat za prezivljavanje, nekome ces otkriti talenat za umiranje.
Ti imas talenat za umiranje.
Zagrli me koliko da prodju sva cekanja.
Mozes da predpostavis sva imena koja cu nositi posle tebe.
Mozda se nadjemo izmedju danas i sutra.
Nadji jebenu snagu!

KUKAVICA: Prosta navika, mila.

GOSPODJICA: Ne, ne, prosta nada, mili. Trebas samo reci da imas snage za sebe, moja nije dovoljna za oboje.
Ti verujes u reci.
Ja verujem u zagrljaje.
PUSTI ME DA ME NEMA!!! Prvo mene neka nema!

KUKAVICA:Kad te nema, nemam prostora da izmisljam boje, mene boli svaka boja koja ne postoji,
svuda po telu.
Kada te nije bilo izmisljao sam te.
Igrackama iz mog prvog detinjstva sam davao tvoje ime,
Onda sam im kidao glave, pa sam im ih lepio lepkom....osecanjima.
Kazi mi da ces plakati zamnom. Kazi!!
Muskraci placu u tami, zatvorenim ocima sa svojom tisinom. A i ti si u njoj.

GOSPODJICA: Mozes samo da me slazes da ima moje tisine negde!!!

KUKAVICA: Ja sa tobom, ti samnom...Nigde.

GOSPODJICA:Vreme se meri pre nas i posle nas. Placem, evo placem!!!!!

KUKAVICA: Ne mozes da places zamnom mila, ne mozes da places za stvari koje ne poznajes.

25.03.2013.

Veceras sam plodna

Ljubila sam mu unutrasnju stranu laktova i cudno je sto bih se rado samo time
zadovoljila.
Pruza ruku i daje mi da udahnem koncentrisanu fragrancniju njegove koze.
Podseca me na dom i ostra jutra.
Podseca me na hleb-sveze izvadjen iz peci, jos uvek topao sa krckavim koricama.
Prelazim jezikom po svim njegovim danima.
Ljustim mu zanoktice, dok me  polako njise u krilu.

Da li si me ti stvorila?- pita sam sebe :)

U momentu mi prica kako se on ustvari rodio iz moje neopolodjene zenstvenosti,
bezgresno zacnat u mojim mislima :)
Prolazi rukom preko moje zadnjice i zaustavljaje na dve male rupice.
Tamo smesta jagodice prstiju i mazi me umornom dusom.
"Ne znam sta je to sto mi uvek stvara erekciju. Da li je to mozda nacin na koji stavljas casu vode dok nesto radis?
Da li je to kada mrstis celo ili kada me boli tvoja blizina?

Iako znam da ce i njega samo zadovoljiti smukanje mojih podlaktica...ipak...
Veceras sam plodna kao krojena loznica i pri svakoj kontrakciji ga disem, radjam i ljubim....



Stariji postovi

Gospodjica Zec
<< 05/2013 >>
nedponutosricetpetsub
01020304
05060708091011
12131415161718
19202122232425
262728293031